Pravo ime Chang San-feng-a bilo je Chang Chun-pao. Njegovi roditelji su bili siromašni pa su ga poslali u u Šaolin budistički manastir da postane monah.
Chun-pao je bio talentovan učenik: do četrnaeste godine ovladao je šaolinskim borilačkim veštinama, kao i zen meditacijom. Ipak, uprkos ovim postignućima, osećao je da je njegovoj vežbi nešto nedostajalo. Prema tome, u svojoj petnaestoj godini odlučio je da napusti Šaolin i potraži druge učitelje.
Tokom svojih putovanja, Chun-pao je upoznao besmrtnog koji se zvao Huo-lung (Vatreni zmaj) koji ga je učio umetnosti prikupljanja, negovanja i kruženja unutrašnje energije. Njegova glava je počela da liči na glavu kornjače, a njegove kosti su postale lagane kao kod ždrala. Leti i zimi nosio je ogrtač od kudelje i sandale od slame.
Chang Chun-pao je posetio mnoge poznate planine na kojima su se nastanili taoistički pustinjaci, ali nije pronašao mesto koje mu se dopada. Jednom, kada je bio gost u Manastiru Zlatnog Oltara, zaspao je i nije se budio ceo mesec. Misleći da je preminuo, prijatelji su kupili kovčeg i priredili ritual sahrane. Iznenada, Chun-pao je seo i zapitao ih: „Zašto ste me spustili u kovčeg?“.
Posle ovog događaja, otišao je u Sečuan i nastanio se na planini T’ai-ho. Sagradio je kolibu u skrovištu drevnog groba i većinu vremena provodio u meditaciji. Do tad je već bio imun na glad i žeđ.
Jednog dana, Chang Chun-pao čuo je komešanje izvan svog skloništa. Pogledao je kroz prozor i video ždrala i zmiju kako se bore ispred njegove kolibe. Dok je posmatrao pokrete boraca, uvideo je da, dok zmija ima prednost u brzini i fleksibilnosti, ždral je okretniji. „Svaka životinja ima prirodnu sposobnost da se odbrani.“ , posmatrao je. „Kakva bi to moćna borilačka veština bila kada bi ljudi naučili najbolje od borbenog stila svake životinje i kombinovali ih u jednu formu!“
Nekoliko godina Chun-pao je naporno radio da razvije borilačku veštinu koja kombinuje borilačke sposobnosti raznih životinja. Međutim, nakon što je stvorio naizgled nepobediv stil borbe, osećao je da je još uvek nepotpun.
Jednog dana, dok je šetao po Wu-tang planini, Chan Chun-pao je gledao u dolinu i ugledao lišće koje je vetar skupljao u spiralu. Zatim je pogledao u nebo i ugledao oblake koji se kovitlaju oko šiljatih vrhova. Konačno je shvatio da sile Tao-a daleko nadmašuju sposobnosti životinja i ljudi i rekao sebi: „Cilj borilačkih veština nije da pokori i osvoji suprotstavljene sile već da ih rastvori, promeni im smer i upije ih.“
Chang Chun-pao je sagradio isposničku ćeliju na Wu-tang planini i počeo da razvija drugi oblik borilačke veštine koji se zasniva na neutralisanju i transformaciji suprotstavljenih sila. Koristeći principe Taoa koji su prisutni u prirodi, nazvao je ovaj metod Tai Či Čuan.
Jednog dana, dok je lutao po planini Wu-tang, Chang Chun-pao je ugledao stenu čiji oblik podseća na tri vrha usmerena ka nebu. Obuzet prizorom, rekao je: „Od sada, moje ime će biti Chang San-feng (Tri vrha).“
Chang San-feng je živeo na planini 23 godine. Jednog dana, kada je imao oko sto godina, iznenada je napustio svoju ćeliju i nikada više nije viđen.
Chang San-Feng je živeo od kraja dinastije Yuan (1271 – 1368 g.p.n.e.) do dinastije Ming (1368-1644 g.p.n.e.). Osnovao je Wu-tang sektu, napisao brojne studije o unutrašnjoj alhemiji i od strane mnogih smatran za osnivača Tai Či Čuana.
Iz knjige „Priče Besmrtnih Taoista“
Tekst prevela: Nina Nikolić
Fotografije – izvor: Internet
@copyright 2022 OSAM