Draga Valentina,
Nezimerno hvala Vama na velikom srcu i divnom gestu, da pružite podršku ljudima i vratite im pozitivnu energiju kroz Ćigong hiling.
Ja sam osetila smirenje posle časa, a za vreme trajanja hilinga osetila sam vibracije u šakama i stopalima.
Pratim Vaš rad preko društvenih mreža, a pošto nisam u Beogradu ovo mi je prilika da Vam se pridružim.
Sa mnogo poštovanja za Vaš rad i Vas kao nesebičnu osobu, pozdravljam Vas.
Poštovana Valentina,
Pre svega bih želela da Vam se zahvalim na želji i volji da Vaše znanje delite sa nama.
Imala sam priliku ranije da se susretnem sa tehnikama disanja i sa energijom Ći-ja, naravno iz knjiga i preko interneta. Drago mi je da sam imala priliku i uživo da čujem malo više o tome kao i da vežbam uz odlične instrukcije učitelja. Radionica je za mene bila vrlo okrepljujuća, poučna i vratila me na put kojim sam ranije krenula. Primetila sam da mi je vizuelizacija bila malo slabija i da na tome treba da radim.Osetila sam se mirno i sigurno, a energija je bila vrlo prijatna. Nastavila sam da praktikujem tehnike disanja svakog dana, a rezultat bi vremenom trebalo da dođe.
Takodje bih Vam se zahvalila na odvojenom vremenu i kratkom razgovoru na kraju. Ponekad su nam rešenja na dohvat ruke, ali kroz razgovor sa Vama, postala sam svesna toga i kao da sam dobila dodatnu podršku u životu. Meni lično mnogo znače susreti sa učiteljima, a Vi to svakako jeste.
Nadam se da ćete i dalje organizovati radionice na temu kretanja Ći – energije kao i još neke tehnike koje mogu da nam pomognu da ostanemo zdravi, vitalni i u skladu sa prirodom. To je svakako tema koja me interesuje.
Budite slobodni da nas informišete o svom daljem radu,sigurno nas ima dosta zainteresovanih.
Hvala Vam!
Ponosna sam što sam Vaš učenik!
Sa svojih 60 godina raznog iskustva vi ste došli kao jagodica na tortu – za pun užitak.
Hvala Vam! Stvarno ste jedinstveni, hvala vam što postojite.
Draga Valentina,
Najpre, želim da vam se zahvalim na izdvojenom vremenu i organizovanju radionice.
Vaša sistematičnost pristupa, poznavanje materije, predanost radu, zalaganje, a pre svega ogromno iskustvo koje posedujete, zaista ostavljaju jedan jak utisak, koji ispunjavanju poštovanje, divljenje i osećaj zadovoljstva. Jako je lepo videti živo delo ‘rada na sebi’ kako se smeje i podučava druge osnovama istog.
Dugo vremena sam čitao po internetu o benefitima praktikovanja stojeće meditacije Zhan i Zhuang i o njenom značaju za savremenog (zapadnog) čoveka – tako da sam sa nestrpljenjem iščekivao radionicu i praktične instrukcije za pravilno izvođenje. Smatram da sam imao sreće, pa o stvarima o kojima sam čitao nisam mnogo razmišljao, već sam se svež i opušten upustio u iskustvo.
Prvu trećinu radionice proveli smo razgovarajući i upoznavajući se sa teorijskim osnovama. U drugoj trećini smo radili vežbe disanja, relaksacije i vizualizacije, vežbajući kretanje energije kroz određene tačke i kanale; i najzad, poslednji sat smo proveli praktikujući Zhan Zhuang, sa korekcijama položaja.
Tokom praktikovanja poze osećaj energije unutar tela i okotela, po dlanovima i stopalima je toliko stvaran i dominantan, da ne uspevam da objasnim sebi i razumem šta je to što je pokrenulo tu količinu energije, s obzirom da ja samo stojim i grlim vazduh zamišljajući da je ono drvo?! Kako su minuti lagano prolazili, a održavanje poze postajalo sve teže, tako je počela da se pojavljuje izvesna vrelina unutar tela, u predelu stomaka i leđa, a talasi hladnog i toplog znoja su se smenjivali, dok me je napor u mišićima terao da vrištim (iako nisam, a trebalo je). S obzirom da je situacija u kojoj sam se nalazio, odnosno preciznije – stanje u kojem sam bio – postajalo sve teže za podneti, trebalo je uraditi nešto što bi moglo radikalno da mi pomogne, a nije podrazumevalo odustajanje. U sledećem trenutku sam se setio rečenice sa početka vežbe – „najveće delanje je nedelanje“ i uvukao sam sebe dahom, u sebe, i izbacio svu napetost kroz stopala u zemlju i opustio se. Osećao sam kao da se nešto u meni poravnalo. U tom stanju mirovanja i opuštenosti, iako mi je celo telo drhtalo, sam ‘sedeo’ neko kratko vreme, a nakon toga bolna napetost se opet zahvatila. Po završetku meditacije osećao sam se izmoreno ali i pročišćeno. Interesantno je kako sam bio umoran, a uveče zapravo nisam mogao da zaspim tako brzo, od viška (akumulirane) Qi energije – pretpostavljam.
Nastavljam sa vežbanjem stojeće meditacije kod kuće i prolazim kroz slična, ali i različita stanja. Prosto ne mogu da govorim o napretku ili o benefitima, jer prošlo je jako malo vremena; prema uputstvima, trebalo bi da vežbamo najmanje šest meseci, svaki dan, redovno; ali imam dobar predosećaj i jaku motivaciju, iako znam da će doći dan i kada će mi sve ostalo izgledati važnije.
Hvala vam još jednom.
Veliki pozdrav
Moja skromna znanja o mikrokosmičkoj orbiti i istraživanja o ovome dovela su me do Vašeg sajta i tada shvatam koliko je važno naučiti pravilno disanje. Hvala Vam što održavate ovakve radionice. Kroz nju sam spoznala koliko plitko i kratko dišem, a to verovatno odražava i stanje mog uma.
Što se tiče utisaka, za sada ću Vam napisati da su me oduševile Vaša blagost i toplina, a koje sam osetila i u Vašem mejlu; dopada mi se temeljnost u objašnjavanju pravilnog disanja, ali i kako da prepoznamo da nam se aktivirao Ći. Želim još da poslušam snimak predavanja, a tu će se iskristalisati i neka pitanja koja želim da Vas pitam.
Kroz abdominalno disanje postajemo svesni količine stresa koji smo „spakovali“ u sebe. Hvala Vam što ste nam kroz tehniku pravilnog disanja otkrili tajnu zdravog, srećnog i ispunjenog življenja.
Draga Valentina, ova radionica i njen značaj zahteva da napišem mnogo više o njoj, ali mi se još utisci nisu najbolje slegli. Posle nje se pitam kako sam uopšte živela do sada. Ne znam da iko organizuje i podučava tehnici pravilnog disanja, a ako to i radi, onda je to u okviru nekih drugih treninga. Utoliko je važnost ove radionice veća, a tome doprinosi i Vaše objašnjenje ove tehnike.
Koliko olako shvatamo disanje, a kakvu, zapravo, snagu ono ima na naš život.
Hvala, Valentina. Bilo je divno. Mogla sam da osetim i da se osmehnem svakom svom organu i sve vreme mi je bilo toplo, iako u sobi i nije baš toplo. Osetila sam dosta tuge i krivice, ali na neki način dobre tuge i krivice, pošto je moje telo baš zdravo i dobro, a uzimala sam ga zdravo za gotovo i svašta sam mu radila, tako da sam iza tuge i krivice osetila duboku zahvalnost svojim unutrašnjim organima. Takoreći, pomislila sam, kao što mlado danas kažu: „Kakav je ovo moje telo, car. :)“
Draga Valentina, radionica je bila DIVNA….I Vi ste DIVNA osoba…..jedno veliko HVALA….!!!!!!!!!!!! Lep qi Vam želim 🙏💙
Jedno predivno iskustvo, uvid u nove dimenzije energije, ulazak u jači, svetliji način života, jačanje životne energije… Hvala draga Valentina Šljivić na svemu, a naravno i ostalima, jer su naše energije pomagale jedne drugima
Draga Valentina,
Jutros, dok sam radila vežbu Zagrli drvo, „kliknulo“ mi je da sam ja „četiri stuba zadovoljstva u životu“ dobila vežbajući Qi gong:
1. Moje drage Osmice na čelu sa tobom, koje su moji blagoslovi, svetionici, podsticaji, orijentiri, nadahnuća;
2. Sjajne qi gong vežbe, koje bez obzira na sva ograničenja od strane godina, fizičkih mogućnosti, starih i novih povreda, promena raspoloženja, donose istinsku dobrobit i melem su i za dušu i telo;
3. Sinergija Osmica i qi gong vežbi, koje me nežno, ali čvrsto „gurkaju“ prema napred, malim koracima, ali postojano, uvek donoseći radost, samopouzdanje i sposobnost da lakše izađem na kraj sa svim teškoćama u životu;
4. I iznad svega, tu je smeh koji prvo čujem kada ujutru dođem na vežbe i ozarena lica dragih ljudi koje vidim, a neizostavni su dodatak na vežbe. U takvom okruženju, okrepljena smehom, ogrnuta pažnjom i razumevanjem, vežbanjem dobijam uvek više od očekivanog: opuštenost, smirenost, usredsređenost, uravnoteženost. I podsticaj da rastem i priliku da počnem da isceljujem sebe i time postanem bolja i sebi i drugima. A tako nešto ne želim da propustim.
Član sam Kluba „OSAM“ i treniram Qi gong od oktobra 2016. Zahvaljujući tome, u Klubu sam upoznala mnoge divne ljude. Posle određenog perioda provedenog na vežbama, značajno se popravilo moje zdravstveno stanje. Artritis u prstima je počeo da popušta, a moja kičma da se ispravlja i da biva sve savitljivija. Istovremeno sam promenila pogled na svet i stekla mir, koji mi je bio odavno potreban.
Naše vežbe se održavaju vrlo redovno, dobro organizovano, pri čemu se vodi računa o svakom pojedincu, ali istovremeno i o funkcionisanju grupe kao celine. Valentina me je naučila da ne skidam osmeh sa lica i prosto zasadila lepe misli i lepo raspoloženje. U svim životnim situacijama, od kada sam je upoznala, ona mi je bila neprocenljivo važna kao podrška. Prvo se njoj obratim za savet, iako je dosta godina mlađa od mene, jer ta žena ima neverovatnu mudrost i intuiciju. Svi članovi našeg Kluba ovo dobro razumeju, a onima koji je ne znaju, želim najkraće da opišem kakva je naša Valentina.
Želim da podelim sa svima vama, priču o drevnoj kineskoj veštini tai chi chuan. Razlog je jednostavan, uživam i svakodnevno zahvaljujem svemogućem Univerzumu za blagodeti koje mi pruža pomenuta veština. Šta je sve tai chi chuan iz mog skromnog ugla ?
Pre susreta sa ovom divnom veštinom, moje više nego skromno saznanje i interesovanje se završavalo, kao i kod uglavnom svih zainteresovanih na konstataciji : a to je ono što rade Kinezi u parkovima, liči na balet, lepo izgleda, i ništa više, ni dalje!
Kada sam nesvesno počeo da uranjam u neotkrivenu dubinu ove hiljadudugogogišnje veštine, pre svega nisam znao da dišem pravilno, sve je bilo jako kratkog daha, u stvari ništa nisam znao, samo sam nepogrešivo osećao od prvog trenutka da mi sve što radim prija.
Preporuka za tai chi chuan je da svi napravimo početni korak, koji je uvek bolji, nego da sve to posmatramo sa strane, ostalo je lako, ostaće u veštini strpljivi i uporni ! Kao i uvek kada nam se otvara neki novi nepoznati svet, pojave se i ogromna iskušenja,jer drugačije ne može biti.
Kao početnik, nisam, bukvalno, imao kontrolu pokreta, ritam, sve je bilo u neskladu, ličio sam na robota kojeg ne sluša nijedan deo tela. Zašto je to tako moralo biti?! Zato što je moj zauzeti um i mozak bio pun ometajućih bespotrebnih misli. Moja prva reakcija na činjenicu da mozak šalje „pogrešne signale“ telu, je bilo veliko nerviranje i dilema da li sam antitalenat, a onda je proradio, i dugo bio uporan „crv sumnje“ da treba odustatii izaći iz ove priče. „Opravdanje“, da nešto radim što nije za mene, počinjalo je od „argumentovane“ priče, da ne mogu vežbati kinesku veštinu, jer nisam imao sreće, da me kao malog izaberu i odvedu kod vrhunskih majstora i da sam zakasnio da budem novi Bruce Lee.
Mnogo razmišljanja, uvek donesu i nude bezbroj razloga za odustajanje, od bilo čega u životu, ali , na svu sreću, pojave se, nikad slučajno, osobe, koje razumeju, ovo, o čemu pišem, i polako, skoro neprimetno, prenose sve ono što je neophodno, da se stegnu zubi, promeni razmišljanje, da se stalno ide sve dalje i dalje, dok sve ne legne i postane, prirodan i normalan putisceljujućeg povratka sebi, prirodi, ljudima,ljubavi,životu.
Kada sam ispadao najsmešniji, ili najsmotaniji, ili kada me celo telo bolelo, samo kada se smejem, kada sam se bezbroj puta pitao šta mi je sve ovo trebalo, imao sam neviđenu sreću, da od početka ulaženja u ovu veštinu, imam pored sebe učiteljicu koja je sve to više nego razumela, koja je imala jedinu „mantru“: znam da je teško, da ništa nije lako, ali drugačije ne može, znam da sve boli, ali LEK JE SAMO JEDAN : VEŽBAJ, VEŽBAJ,VEŽBAJ, I SAMO VEŽBAJ.
Sa godinama vežbanja, pratile su me različite borbe sa svojim egom, mozgom, telom. Opasno je kada ne vidiš sebe, a primećuješ druge, i počinješ da meriš pogrešne stvari, koje ova veština donosi. Ego te uporno ubeđuje da radiš i vežbaš bolje od drugih, da si jako dobar, ali, ponavljam, velika je sreća imati pored sebe, učiteljicu, koja me uvek spusti na zemlju, koja sve razume, i zato veliko hvala! Zamka u koju nas uvlači naš ego je takmičenje sa drugima, što nije dobar put našeg ličnog rasta, jedino dozvoljeno je borba sa samim sobom, uz veliko poštovanje svih „sapatnika“ i rastu energije kao grupe.
Sve je normalno, kada se otvore novi pogledi na svet oko mene, dok treniram. Pre nego kockice počnu da se slažu,dugo nisam bio svestan započetog procesa neprekidnih promenasamospoznaje.
Sve se menja, smenjuju se java i san, san da ovu prelepu veštinu vežbam beskonačno dugo. Znam da zvuči nemoguće, ali ja sam čovek koji veruje u čuda, i zato je meni sve moguće i normalno.
Tai chi chuan je onaj izvor, koji sam slučajno pronašao, i sa koga ne mogu nikako da utolim žeđ, sa godinama što više pijem sa tog izvora, sve sam žedniji. Sve mi prija, u stomaku odavno više nema nervoze, glava je hladna, misao mi je jasna, namera čista, srce mirno, dišem punim plućima, osećam, zahvaljujući vežbama ogromne prilive energije koja nesmetano kruži, nema blokada misli, i tela, osećam zadovoljstvo i ljubav u svemu što radim.
Najmanje sam pisao o treninzima i vežbanju, jer taj deo treba svako lično da oseti i doživi. Tai chi je postao deo mog svakodnevnog života,razmišljanja,karaktera,ličnosti, priznajem da je to ona, neobjašnjiva ljubav, a zato i jeste ljubav koja ne prolazi.
Počela sam da vežbam tai či čuan i ći gong pre tri godine i od tada se mnogo toga promenilo na bolje.
U odnosu na zdravlje, na primer, glavobolje se ređe javljaju, nekad skoro da ih uopšte i nemam. Vrlo brzo su se desile promene na poslu, a pojavila se i ljubav!
Treninzi su odlično vođeni, a vežbe izuzetno prijaju i telu i duhu.
Čvrsto verujem da ove veštine donose svakom ono što mu treba, s tim što valja uložiti truda i vežbati. Uvek iznova. Stalno. Bez prekida.
Otkad vežbam tai či, noge su mi mnogo jače, mogu više da šetam, a da se ne umorim, bolje se osećam. Vežbe su lagane. Može svako da ih radi.
Ove zime sam odličnog zdravlja, nos mi nije procureo, a kamoli da sam se zakašljala. Redovno vežbam tehnike disanja koje sam naučila na radionici Prirodno disanje i masiram tačke na glavi. Ći gong vežbe doprinose da se osećam dobro.